Brisel: Ukrajina i Moldavija prestižu zemlje Zapadnog Balkana?

Ukrajina sprovodi reforme koje je vode članstvu u EU, a kandidati Zapadnog Balkana zaostaju i Ukrajina i Moldavija ih mogu prestići, kažu zvaničnici iz Brisela.Zvaničnici EU, koji nisu imenovani, tako su za agenciju Beta odgovorili na pitanje da li upozorenje šefova diplomatija EU posle rasprave u ponedeljak, koje je preneo visoki predstavnik EU Žozep Borel, znači da bi Ukrajina mogla da se članstvu u Uniji približi pre kandidata na Zapadnom Balkanu.U izveštajima medija i ocenama evropskih diplomata se navodi da je Evropska komisija ustanovila da su Ukrajina i Moldavija postigle zamašne uspehe u jačanju vladavine prava i evropskim reformama, pa je bilo ocena i da bi posebno Ukrajina mogla u rekordnom roku ;završiti pregovore o članstvu u EU, čiji početak se očekuje krajem ove godine. Partneri na Zapadnom Balkanu su u zastoju s evropskim reformama i trebalo bi da iskoriste &quot;zamah stvoren povoljnim napretkom Ukrajine&quot;, preneo je Borel poruku šefova diplomatija Unije, a zvaničnici u Briselu su podvukli da Ukrajina &quot;ostvaruje veliki napredak u veoma teškim uslovima, jer je ratni okršaj na njenoj teritoriji&quot;. O napretku Ukrajine i Moldavije će u junu razgovarati vođe EU, a predsednica Evropske komisije je već predočila da je &quot;upečatljivo da, uprkos ratnom požaru, Ukrajina, snažno i neumorno radi na ispunjavanju sedam postavljenih uslova, a znatan napredak je već učinjen&quot;. Izveštači medija i zvaničnici u Briselu objašnjavaju da to baš ne znači da EU smatra da Ukrajina obavezno može članica Unije postati ;brže nego Crna Gora i Srbija koje uveliko pregovaraju o članstvu. Ali kažu da među evropskom dvadesetsedmoricom preovladava stav da bi zbog geopolitičkog dramatičnog preokreta u Evropi - ruske invazije na Ukrajinu, proširivanje trebalo ubrzati i susede EU i Zapadni Balkan &quot;politički i bezbednosno ugraditi u evropski prostor&quot;. &quot;Ukrajina napreduje i oni (na Zapadnom Balkanu)&quot;, kako je to naveo visoki predstavnik EU, &quot;treba da slede taj put i istu brzinu, sad je čas da oni ubrzaju reforme da se usklade s evropskim normama i da svoja društva pripreme za članstvo&quot;. Dopisnik nemačkog portala &quot;Dojče vele&quot; iz Brisela objašnjava da &quot;Brisel želi da ubrza proces pristupanja šest zemalja Zapadnog Balkana, ali tu postoje značajne prepreke: spore reforme, stara neprijateljstva i kolebljivost Evropske unije&quot;. U izveštaju tog nemačkog medija se ukazuje na to da su Ukrajina i Moldavija zbog ruske agresije rekordno brzo status dobile ;kandidata za članstvo - već u junu prošle godine, a čak procenjuje da bi te dve zemlje mogle veoma brzo i ući u članstvo Unije. Zvaničnici u Briselu su Beti stavili rekli da će &quot;na temelju odlučnosti, napora i rezultata Kijeva i Kišinjeva u reformama, biti mnogo vidljivije koliko je skroman ;napredak na Zapadnom Balkanu i to u situaciji kad članice EU sada snažnije žele da se pozabave proširivanjem&quot;. &quot;To je otud jedinstven trenutak i zamah i veoma su opipljivi primeri kako se rezultati mogu postići bez odugovlačenja i poštenim prilazom&quot;, ukazali su funkcioneri u sedištu EU. Evropska TV mreža &quot;Juronjuz&quot; je takođe istakla da &quot;Kijev želi da pregovori o članstvu počnu ove godine, što je ambiciozan rok, za kojeg diplomate i zvaničnici u Briselu kažu da ipak izazva zabrinutost jer ima i dokaza da Ukrajina nije baš spremna&quot;. I zvaničnici nekih članica Unije predočavaju da bi ulazak novih članica &quot;promenio i samu Evropsku uniju, jer EU mora da postane sposobnija za primanje novih članica, mora da pojednostavi procese donošenja odluka&quot;. Neke zemlje su za to, a neke članice EU su protiv da se sistem odlučivanja prvenstveno u spoljnoj politici mora promeniti, uvesti &quot;kvalifikovanu većinu (po broju stanovnika i ekonomskoj moći)&quot;, umesto prava svih na veto. Osam članica EU je juče sa sastanka u Portu predočilo da Unija mora najpre stvoriti sopstvenu &quot;sposobnost ugrađivanja&quot; novih članica - sistem odlučivanja i budžet, jer će inače &quot;postati sklerotična&quot;. U nekim analizama medija i stručnjaka za geopolitiku se ocenjuje da bi &quot;ubrzavanje pregovora s Ukrajinom uz davanje veće važnosti geopolitičkim okolnostima nego tehničkim reformama, moglo ugasiti očekivanja drugih koji se nadaju ulasku u EU, posebno Zapadnog Balkana&quot;, kako to napominje portal &quot;Džeopolitikal monitor&quot;. Ali navodi i primer Bugarske i Rumunije čije su sposobnosti, naročito za suzbijanje kriminala i jačanje pravne države, pre ulaska u članstvo bili veoma nategnuti, te je u prvi plan stavljena potreba &quot;stabilnog političkog i ekonomskog ukorenjenja regiona okruženog nestabilnim susedima, kao i okončanja geografskih podela nastalih zbog Hladnog rata&quot;.