Pretnja za ceo svet: "Odmah delovati"

Stokholmski institut SIPRI upozorava da klimatske promene te loše i korumpirane vlasti često vode i oružanim sukobima.Pretnja svetu je sve to zajedno, i mora da se deluje odmah, kažu autori.Krčenje šuma, topljenje glečera i zagađenje okeana povezano je sa sve više žrtava u sukobima, sve većim izdacima za oružje i ljudima koji gladuju, kaže se u novom istraživanju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Tome treba dodati i pandemiju koja je donela nove opasnosti. Recimo Somalija, zemlja na istoku Afrike koja je decenijama u građanskom ratu. Tamo istovremeno suša čini stanovništvo još siromašnijim, prevencije nema, vlada je slaba i ljudi srljaju u ruke islamističke paravojske Al Šabab. Neizdrživo je i u Centralnoj Americi: loše žetve zbog klimatskih promena pojačavaju se nasiljem i korupcijom i ljude teraju u zbegove ka Sjedinjenim Državama. &quot;Priroda i mir su isprepleteni tako da ugrožavanje jednog opterećuje i drugo, dok podsticanje jednog jača i drugo. Moguće je nešto uraditi, a trenutak da se nešto uradi je &ndash; sada&quot;, upozorava direktor SIPRI Den Smit za DW. Treba biti spreman SIPRI je izveštaj pripremio za predstojeći 9. Stokholmski forum za mir i razvoj i želi da posluži kao upozorenje političarima. U izveštaju se navodi da mnoge vlasti u svetu nisu shvatile težinu krize, ne obraćaju dovoljno pažnje ili čak podstiču nesigurnost. &quot;Drugi predsednici država ili vlada bi pak delali, ali imaju druge prioritete koji iziskuju vreme i pažnju, kao što su pandemija u poslednje dve godine i trenutno rat u Ukrajini&quot;, kaže Smit. Grupa autora mirovnog instituta i drugih institucija zaključuje: &quot;Naše društvo je možda imućnije nego ranije, ali je znatno nesigurnije&quot;. Klimatske promene uzrokuju vremenske nepogode, a pandemija je ugrozila globalni lanac snabdevanja. Nasilje i loše žetve su učinile život mnogih poljoprivrednika nemogućim i doprinose svetskoj migraciji. Žrtve su &quot;često zemlje koje već ionako pate od siromaštva i loših vlada&quot;, mišljenje je stručnjaka SIPRI. Tu su i oružani sukobi: od 2010. do 2020. godine se njihov broj udvostručio na 56. Isto tako se udvostručio broj izbeglica na 82,4 miliona. Pre dve godine je povećan broj nuklearnih bojnih glava nakon što se godinama smanjivao, a prošle godine su po prvi put svetski izdaci za naoružanje premašili astronomski iznos od dva biliona dolara.Životna sredina i bezbednost su čvrsto povezani I kad je reč o životnoj sredini, izveštaj instituta iz Stokholma prikazuje mračnu sliku: gotovo četvrtini vrsta preti izumiranje. Kvalitet tla postaje lošiji, &quot;dok se izrabljivanje prirodnih resursa kao što su šume i riblji fond nastavljaju na neizdrživom nivou&quot;. Iznosi se pozitivan primer Južne Koreje: ona je naučila lekciju u epidemiji SARS-a 2002. tako da je tamo i smrtnost od kovida u prve dve godine bila desetostruko manja nego u zemljama slične veličine. Time je Južna Koreja izbegla veliki broj ekonomskih i socijalnih problema. Nužne međunarodna vizija i saradnja Autori izveštaja upozoravaju da su nužne vizije budućnosti i brzo delovanje. Kod svih odluka, od Ujedinjenih nacija pa do lokalnih projekata, svakako treba da budu uključene i osobe koje su najviše pogođene. No trenutno ne izgleda da dolazi doba nove i bolje međunarodne suradnje, obzirom na invaziju Rusije na Ukrajinu i opasnosti nove gvozdene zavese, a onda je tu i sve više napetosti između Zapada i Kine. &quot;Ako se polazi od pretpostavke da je nešto nemoguće, onda i ispada nemoguće&quot;, smatra Den Smit. Međunarodna saradnja je nužna već iz sopstvene koristi: &quot;Znamo da uništavanje životne sredine dovodi do većih opasnosti. Utoliko se već i zbog sopstvene sigurnosti morate boriti protiv uništavanja okoline&quot;. Tako su Kina i SAD ipak objavile zajedničku nameru zaštite klime na Konferenciji UN o klimatskim promenama prošlog novembra. Direktor SIPRI smatra da Nemačka kao ekonomska velesila mora imati važnu političku ulogu kod neophodnih promena. Nemačka je prva zemlja koja je &quot;i pred Savetom bezbednosti ukazala na sponu klimatskih promena i bezbednosti&quot;. Sad bi Nemačka mogla da krene u energetski zaokret kojim se &quot;ne bi samo oslobodila zavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije, nego od fosilnih goriva uopšte&quot;, dodaje Smit.